Uspešan menadžer je inteligentna i produhovljena osoba koja odiše elegancijom, dostojanstvom i razvijenom sklonošću prema igri. Voli da pobedjuje, ali se pritom ne koristi nečasnim ili prljavim potezima. Oseća snažnu sklonost prema rešavanju problema. Krase ga znanje, nezavisno ali fleksibilno mišljenje, visoka motivisanost, radoznalost i smisao za humor.
 
 
    

 KREATIVNO RAZMIŠLJANJE

 
Kreativnost se može definisati kao sposobnost da se stvaraju nove i neuobičajene ideje. Te ideje mogu biti manje ili više zanimljive, originalne, duhovite, apstraktne, itd. Sa aspekta menadžmenta, međutim, da bi proces kreativnog mišljenja, kao i atmosfera podsticanja i negovanja kreativnosti u jednoj sredini imali svoje opravdanje, te ideje za organizaciju moraju imati praktičnu vrednost – moraju biti primenljive. U tom smislu, kreativne ideje koje se transformišu u korisne proizvode i usluge, i koje imaju praktičnu primenu, zovu se inovacije. Kreativnost je podloga za inovacije, a inovacije su rezultat primenjene kreativnosti. Svaka kreativna ideja ne mora postati inovacija, ali nema inovacije bez kreativnosti.

Okruženje u kome egzistira i deluje moderni menadžment, nalazi se u stanju permanentnih promena, koje su istovremeno šansa i opasnost. U tim ˝burnim˝ vremenima, kreativnost zauzima temeljno mesto. Rađanje ideja vuče organizacije napred, a njihovo pomanjkanje – nazad. Samim tim i uloga menadžera postaje sve složenija. Menadžeri imaju autoritet da omoguće i pokrenu proces istraživanja novih, kvalitetnijih, kreativnijih proizvoda i usluga i inventivnijih načina kako da se poslovi obavljaju bolje i kvalitetnije. Oni mogu da budu generatori ˝eksplozije˝ kreativnosti i drugih potencijala, ali isto tako mogu svojim krutim stavom i rigidnošću, ugušiti svaku pomisao ljudi na kreativno mišljenje.

PUTEVI KOJI VODE KA KREATIVNOM MIŠLJENJU

KONVERGENTNO I DIVERGENTNO MIŠLJENJE
Konvergentno mišljenje polazi od pretpostavke da postoji samo jedno rešenje problema, i sav napor je usmeren na pronalaženje tog jedinog ˝pravog˝ rešenja. Kod divergentnog mišljenja, misli nisu usmerene samo na jedno, već na mnogo različitih mogućih rešenja.

VERTIKALNO I LATERLANO MIŠLJENJE
Vertikalno mišljenje razvija se postepeno, ˝korak po korak˝. Misao je usmerena ka jednom cilju i jednom rešenju, a svesna kontrola osigurava da misli ne skreću s jednosmernog puta. Ovaj proces je kontinuiran i spor, mukotrpan i naporan, ali je racionalan, i u krajnjem ishodu često može biti efikasan.
Lateralno mišljenje, umesto prave linije ide ˝krivudavim˝ putem, uz dozvoljene ˝skokove˝. Ono je puno asocijacija koje neprestano ˝naviru˝ sa svih strana, i na taj način ˝obogaćuju˝ glavni tok misli. Ograničenja, zabrane, kruta kontrola, samokritika, u ovom procesu nisu dozvoljene. U njemu ideje dolaze iznenada, a rešenje problema se nametne kao ˝bljesak˝ koji iznenada ˝sine˝.
Veoma je važno istaći postojanje ravnoteže vertikalnog i lateralnog mišljenja. Lateralni procesi slobodno generiraju originalne ideje i kreću se prostorima mašte. Vertikalnim procesima, pak, misli se sređuju, a ideje analiziraju, sa ciljem da se među njima pronađu i izaberu one koje su najefikasnije i najdelotvornije.

KO SU ˝KREATIVCI˝?
Na pitanje: ˝Da li ste kreativni?˝, većina ljudi odgovara odrečno. Dajući takav odgovor, neki ljudi sebe dobro procenjuju, ali većina, pak, nije potpuno u pravu. Istraživanja pokazuju da je kreativnost većim delom urođena, ali isto tako treba znati da postoje tehnike i metode kojima se kreativno i inventivno mišljenje, kao važno ˝oruđe˝ u rukama menadžera, podstiče i kultiviše.
Odsustvo kreativnosti uzrokovano je ambijentom i situacijama u kojima ljudi žive i rade, a u kojima se mnogo više traži ponavljanje umesto kreativnosti, saglašavanje i konformizam umesto različitosti. Ako se u takvom okruženju ponašaju nekonvencionalno, ljudi rizikuju da drugi na njih gledaju sumnjičavo, ili da njihovo ponašanje smatraju nepredvidivim. (shvatajući to kao manu), što sve utiče da kreativnost ostane duboko u senci.
Srećom, vreme koje dolazi naklonjeno je i namenjeno ljudima koji misle kreativno. Na svetskom tržištu postaje ˝gusto˝ jer se traže ljudi koji će da pronađu nove puteve, što je prilika za sve ˝kreativce˝ da pokažu šta znaju i na tržištu valorizuju svoj talenat i znanje.

Ove napomene mogu biti korisne moderno menadžeru, čiji se posao, između ostalog sastoji u prepoznavanju u motivisanju najkreativnijih među svojim saradnicima.

˝OLUJA MOZGOVA˝
U cilju ostvarenja maksimalnih kreativnih potencijala pojedinaca i grupe kao celine, razrađuju se tehnike koje mogu doprineti da ti efekti budu najveći. Jedna od osnovnih grupnih tehnika je ˝oluja mozgova˝ (brainstorming). ˝Oluja mozgova˝ je način da se od grupe ljudi dobije veliki broj ideja za kratko vreme. Ovo je jedan od najjednostavnijih, ali i najefikasnijih metoda grupnog kreativnog mišljenja, koji ne traži veće iskustvo ili pripremu, osim realtivno veštog voditelja.
Pretpostavke za ˝oluju mozgova˝:
- grupa od 6-12 ljudi
- trajanje 30-45 minuta
- prethodno definisanje problema i pružanje potrebnih informacija
- opuštena atmosfera bez spoljnih ometanja i posmatrača
- potpuna sloboda iznošenja mišljenja i novih ideja
- svaka ideja se tretira kao važna
- za vreme iznošenja ideja niko nema pravo da ocenjuje, kritikuje ili omalovažava bilo čiju ideju.
Efekti ovog procesa mogu biti višestruki:
1) da se identifikuju ideje koje odmah imaju praktičnu primenu
2) ideje koje dalje treba da se razrade
3) da se analiziraju novi pristupi otkriveni tokom sesije.