Uspešan menadžer je inteligentna i produhovljena osoba koja odiše elegancijom, dostojanstvom i razvijenom sklonošću prema igri. Voli da pobedjuje, ali se pritom ne koristi nečasnim ili prljavim potezima. Oseća snažnu sklonost prema rešavanju problema. Krase ga znanje, nezavisno ali fleksibilno mišljenje, visoka motivisanost, radoznalost i smisao za humor.
 
 
    

 KAKO GRADITI PRIMERAN TIM?

 
Savremenu tržišnu privredu, danas više nego ikada ranije karakteriše borba za "njegovo veličanstvo" - kupca. Kao posledica ogromne konkurencije i nastojanja da se zadrži ili osvoji mesto na tržištu, odgovorne organizacije svim segmentima poslovanja pristupaju analitički i sveobuhvatno, u pokušaju da se zajedničkim radom i naporima svih članova organizacije stvori novi kvalitet ili ostvare značajne uštede. Moderne organizacije ne mogu sebi dozvoliti da jedan čovek, ma kako sposoban ili obrazovan, sam donosi sve važne odluke. S druge strane, kvantum znanja koji se u svim oblastima života i rada svakodnevno povećava do neslućenih razmera, sa informacijama i interpretacijama koje taj razvoj prate, dovodi do pojave
usko - stručnih specijalnosti, što kao potrebu i neophodnost nameće interdisciplinarni pristup i rad.

Postavlja se, međutim, pitanje kako ljude različitih znanja i struka, koji su uz to ličnosti jedinstvene po svojim karakteristikama i afinitetima uklopiti u jedan skladan i dobro ukomponovan tim, koji je efikasan i spreman da odgovori na sve zahteve koji se pred njega postave? Na ovo pitanje pre svega, i pre svih treba da znaju odgovore menadžeri - na kojima počiva odgovornost. Zbog toga, na pragu novog milenijuma, ovladavanje znanjima i veštinama vezanim za timski rad nije više stvar dobre volje, opredeljenja ili entitete menadžera, već prioritet i uslov bez koga se opstanku ne mogu nadati ni menadžer ni organizacija na čijem je čelu.


PRIPREMA

Proces "građenja" uspešnog tima počinje pre čina njegovog formalnog konstituisanja i rada - planiranjem i dobrom pripremom budućih aktivnosti. Potrebno je:

1. formulisati misiju (svrhu i cilj formiranja i postojanja tima). Menadžeru,
a kasnije i članovima tima mora biti jasno zašto je tim stvoren i koje ciljeve treba da ispuni

2. definisati i podeliti uloge među članovima tima, pojasniti pojedinačna zaduženja i precizirati ograničenja. Što su razjašnjenja i razgraničenja jasnija smanjuju se mogućnosti konflikata

3. preneti ovlašćenja na vođu tima, ukoliko menadžer sam ne vrši tu funkciju (menadžer može svoja ovlašćenja - ali ne i odgovornost, preneti na drugu osobu)

4. odrediti najprikladniju strukturu tima, zavisno od toga da li je potreban interdisciplinarni pristup, ili je u pitanju zadatak koga mogu ispuniti osobe koje poseduju ista (slična) znanja i veštine. Na ovu odluku može uticati opredeljenje top - menadžmenta da kroz timske zadatke prevaziđe barijere koje mogu postojati među odeljenjima ili sektorima organizacije i na taj način poveća koheziju i jedinstvo čitave organizacije

5. odrediti da li se tim formira na kraće ili duže vreme

6. koje su moguće prepreke i pritisci

7. na koji način će se meriti da li je tim uspešan.



IZBOR ČLANOVA TIMA

Zadatak je menadžera da od ljudi kojima raspolaže oformi tim koji će ispuniti zacrtane ciljeve. Osim stručnih znanja neophodnih za obavljanje posla, članovi tima treba da poseduju osobine koje će omogućiti da tim kao grupa ljudi sa različitim ličnim karakteristikama i sklonostima deluje skladno i efikasno. Postoje programi (koji su dostupni) pomoću kojih se može utvrditi koji ljudi imaju predispozicije za timski rad (visok stepen adaptabilnosti i saradnje), što menadžeru može u velikoj meri olakšati, inače težak izbor. Faktori koje menadžer takođe treba uzeti u obzir su: prethodno iskustvo u timskom radu, prethodno radno iskustvo, komunikativnost, spremnost da se preuzme odgovornost, samopouzdanje itd.



PRINCIPI TIMSKOG RADA

Uspešan i efikasan tim karakteriše jasan cilj i pravac delovanja, jedinstvo, međusobna vezanost i podrška među članovima tima. Takva grupa uspešnih ljudi se stvara, a u tom procesu centralna uloga pripada odgovornom menadžeru, koji treba da neguje, stimuliše i sprovodi sledeće postulate:

1. vedra, neformalna, prijatna i opuštena atmosfera
2. precizno određivanje i razumevanje cilja i načina rada - uz saglasnost i prihvatanje svih učesnika i isticanje koristi za organizaciju i članove tima ispunjenjem zadatka
3. merljivost ciljeva
4. otvorena, aktivna i slobodna komunikacija u kojoj učestvuju svi članovi grupe, uz stalnu koncentrisanost na zadatak
5. strpljivost i spremnost da se pažljivo saslušaju drugi članovi tima, uz međusobni respekt
6. postojanje osećaja odgovornosti svakog pojedinca pred grupom i grupe pred svakim pojedincem
7. odsustvo svake dominacije i agresije
8. stimulisanje kreativnih ideja, bez straha da se ispadne "smešan"
9. kritike su slobodne i dobrodošle, ali bez otvorenih ili prikrivenih napada na Iičnost, uvek usmerene na poboljšanje postojećih rešenja
10. neslaganja se ne stavljaju "pod tepih", već se pažljivo razmatraju i analiziraju
11. težnja da se odluke donose konsenzusom, kao načinom koji konflikte i neslaganja ostavlja za sobom i omogućava da svi učesnici "punom snagom" i entuzijazmom pristupe sprovođenju donetih odluka. Pravo da se "izdvoji" mišljenje predstavlja nesporno pravo svakog člana tima, i način da ostali učesnici još jedanput preispitaju svoju odluku
12. kada je odluka doneta, podela pojedinačnih zadužen ja i njihovo efikasno sprovođenje.

Tim koji deluje na ovim principima takođe odlikuju sledeće jedinstvene karakteristike:
- zajedničko geslo i identitet (razne interne šifre, šale, govorne fraze, svojstvene samo članovima istog tima po kojima se oni međusobno prepoznaju)
- entuzijazam (članovi tima su spremni da samoinicijativno, ako je potrebno, rade više i duže od radnog vremena)
- zajednički proživljeni događaji (u svakom timu postoje zajednička iskustva sastavljena od uspeha i kriza koja
međusobno spajaju članove tima, jačajući uzajamno poverenje i osećaj zajedništva)
- uzajamna naklonost članova (osećaj sreće i zadovoljstva što se radi zajedno, redovna je pojava među članovima uspešnog tima)


SINERGIZAM ILI ANTAGONIZAM?

Ukoliko se uvažavaju postulati na kojima počiva timski rad, konačan rezultat biće s i n e r g i z a m, kao pojava koja donosi uspeh i nov kvalitet. Matematički, sinergizam bi se mogao izraziti formulom 2 + 2 = 5. Analizirajući
timski rad baziran na poštovanju gore navedenih principa, može se reći da sinergizam predstavlja pojavu kada se uspešnom interakcijom i komunikacijom među članovima tima rađa nov kvalitet koji prevazilazi prost zbir ideja ili rešenja sa kojim su članovi tima ušli u timski rad.

S druge strane, ukoliko se principi timskog rada ne poštuju, kao posledica dominacije pojedinih članova, konflikata, ličnih netrpeljivosti itd., rezultat timskog rada je antagonizam sa pogubnim posledicama i rezultatima za konkretni projekat, čitavu organizaciju i sve članove pojedinačno.

To je razlog da se u razvijenim zemljama mnogo pažnje i velika sredstva poklanjaju sticanju znanja u oblasti timskog rada. Podatak da 80% američkih kompanija intenzivno ulaže u timski rad predstavlja značajnu informaciju i ozbiljan putokaz za naše menadžere i organizacije.



SAMOVREDNOVANJE – TIMSKI RAD

Efikasni timski rad ne dešava se "slučajno". Za to je potrebno vreme, ozbiljan i odgovoran rad svih članova tima. Da bi tim uspešno funkcionisao, potrebno je da se menadžer, čija je uloga od najvećeg značaja, ponaša u skladu sa pravilima uspešnog timskog rada.

Na listi koja sledi, nabrojane su aktivnosti o kojima menadžer treba da vodi računa. Na tabeli sa leve strane označite koliko određenu aktivnost smatrate važnom, a sa desne strane označite koliko istu aktivnost primenjujete u praksi.