Uspešan menadžer je inteligentna i produhovljena osoba koja odiše elegancijom, dostojanstvom i razvijenom sklonošću prema igri. Voli da pobedjuje, ali se pritom ne koristi nečasnim ili prljavim potezima. Oseća snažnu sklonost prema rešavanju problema. Krase ga znanje, nezavisno ali fleksibilno mišljenje, visoka motivisanost, radoznalost i smisao za humor.
 
 
    

 INOVACIJE

 
"Realan profit je samo onaj dobijen inovacijom!"
 
prof. Peter Drucker
 
Kroz čitavu ljudsku istoriju ideje su uvek bile važne, ali nikada nisu bile toliko potrebne i dragocene kao danas. Američki marketinški stručnjak Bob Foster ideje naziva točkovima progresa, navodeći da bez njih vlada stagnacija, stoje u današnje vreme ravno porazu.

Informatička era čiji smo savremenici, nametnula je stalni protok novih ideja kao uslov razvoja potencijala svakog pojedinca, kompanije i čitavog društva. Savremeni kompjuterski sistemi preuzeli su veliki deo naših svakodnevnih, rutinskih, tehničkih poslova, ali su sa druge strane oslobodili prostor i povećali zahteve za kreativnim delom posla za koji oni nisu sposobni.

Upravo zbog toga, za svakoga od nas, sposobnost da stvaramo nove ideje u velikoj meri opredeljuje uspeh u poslu kojim se bavimo.

 

KAKO DA BUDETE INOVATIVNI ?

"Ideja je ni više ni manje nego nova kombinacija starih elemenata". Ova sjajna i jednostavna definicija James Webb Vounga, predstavlja zanimljiv osnov za razmišljanje o idejama i procesu njihovog nastanka. Prema ovom autoru, rađanje novih ideja je slično kreiranju recepta za neko novo jelo. Sve što treba uraditi je da se poznati sastojci upotrebe na nov način i u do tad nepoznat‚im odnosima. Nove veze, elaboracija, pramena, sinteza, izbor, razmeštanje i udruživanje činjenica, ideja, znanja i veština koji su nam već poznati, jedini je put za kreiranje novih ideja. Ipak, da bi bili uspešni u stvaranju novih ideja potrebno je određeno stanje svesti. Bob Foster je u svom bestseleru "Kako dobiti ideje" naveo nekoliko preduslova koje je izložio u vidu saveta svima onima koji žele da budu inventivni:

 

1. ZABAVLJAJTE SE

Ljudi koji se zabavljaju i uživaju u svom poslu, uvek imaju bolje rezultate od onih koji to ne čine. Zašto bi sa generisanjem ideja bilo drugačije? David Ogilvy, osnivač čuvene marketinške agencije, dao je savet ljudima koji se bave advertajzingom, koji vredi i za druge profesije: "Najbolje ideje se rađaju u Šaljivoj atmosferi. Zato, dok razmišljate, pravite šale i viceve"! Paul Valery se pridružio recima: "Ozbiljni ljudi imaju malo ideja. Ljudi sa puno ideja nisu nikad ozbiljni"! I zaista, humor i kreativnost idu "ruku pod ruku"!
Zbog toga, zapamtite: zabava i zadovoljstvo na poslu i uz posao prethode dobrim rezultatima, preduslov su za kreativnost!

 

2. BUDITE OKRENUTI IDEJAMA

Neki ljudi imaju više ideja, neki ih imaju manje, ali činjenica da smo ih svi ponekad imali govori da smo za njihovo stvaranje svi sposobni. Ako ih imamo manje od drugih, treba videti zašto je to tako, i šta treba da uradimo da bi ih imali više.
Ljudi koji imaju ideje nisu rođeni sa nekim posebnim talentom, niti su bogomdani da vide jasno tamo gde drugi vide haotično. Ipak, oni imaju poseban mentalni stav koji se sastoji u uverenju da ideje postoje i da će ih pronaći. Oni ljudi koji ideje nemaju, nisu svesni da su rešenja moguća, pa nisu ni okrenuti njihovom traganju. Arthur Koestterje rekao: "Sama svest da rešenje postoji znači da je polovina bitke već dobijena"!
U susretu sa problemom, većina ljudi traži samo jedno moguće i dobro rešenje, što je rezultat tradicionalnog načina školovanja gde se uvek traži jedan "tačan" odgovor. O slučaju kada ne mogu da nađu to "idealno" rešenje, ljudi lako odustaju. Ipak, većina problema ima mnogo više od samo jednog dobrog rešenja. Kada mislite da rešenje ne postoji ili da postoji samo jedno dobro rešenje, veoma ga je teško naći. Kada znate da rešenja ima jako mnogo, pronaći jedno ili dva i nije veliki problem.
Ljudi koji su okrenuti idejama imaju još jednu važnu karakteristiku: oni zaista veruju u sebe i svoju sposobnost da mogu da "izađu" sa novim idejama. Zbog toga je slika koju imamo o sebi od velike važnosti za uspeh u poslu, kao i u životu uopste. Oni koji sebe vide kao gubitnike, verovatno će i biti gubitnici. Oni koji sebe vide kao uspešne, verovatno će takvi i biti. Isto je i sa idejama. Ako sebi govorite da "nikada nemate ideje" nećete ih ni imati. Ako sebi govorite da ideje iz vas "izviru", tako će i biti.

Zbog toga

1. Verujte da su dobre ideje moguće
2. Verujte u sebe!

 

3. MISLITE NA SVOJ CILJ

Ako mislite na ono što želite, vaš um će naći način da to i ostvari. Ako su to dobre ideje, zamislite da ih imate. Nemojte zamišljati da ćete ih dobiti. Zamislite da su već "na stolu". Da ste zbog toga pohvaljeni i nagrađeni, l bićete!

 

4. PROBUDITE DETE U SEBI

Čuveni francuski pesnik Baudelaire opisao je genijalnost kao svesno vraćanje u detinstvo. I zaista, ono stoje kreativno je dete u nama, a ne odrasli - naša zrelost. Odrasli su ograničeni svojim znanjima, predstavama, pravilima, pretpostavkama, predrasudama, onim stoje očigledno i opšteprihvaćeno... a tu kreativnosti nema. Nasuprot tome, deca su slobodna, neopterećena, originalna, hrabra, radoznala. Vide svet onakvim kakav on zaista jeste, za razliku od odraslih koji ga vide onako kako su naučeni da ga vide.
Odrasli rade ono što su oni ili neko drugi radili poslednji put. Za decu nema "poslednjeg puta" .Svaki put je prvi put. Ona krše pravila jer ne znaju da pravila postoje. Stalno traže nove veze između stvari koje na prvi pogled nemaju veze niti mogu biti povezane. Neil Posiman je lepo rekao: "Ljudi ulaze u škole kao upitnici, a izlaze kao tačke"! Budite ponovo upitnik*. Zaboravite kako se pre radilo. Kršite pravila. Budite nelogični, smešni, slobodni. Probudite dete u sebi!

 

5. BUDITE RADOZNALI

Radoznalost i potreba "da znaju" je odlika svih ljudi sklonih inovacijama, a kod nekih je ta potreba toliko jaka da je lično više smatraju kletvom nego blagoslovom. Za inovacije je, međutim, ova karakteristika presudna, jer zahvaljujući njoj stiču deliće znanja, povećavaju broj starih elemenata koji će im u jednom momentu pomoći da dođu do nove ideje. Što znaju više elemenata koje mogu da kombinuju, njihov potencijal za stvaranje novih ideja je veći.
Ako nemate tu vrstu urođene radoznalosti, učinite napor da obratite pažnju na stvari i događaje oko sebe. Činjenica je da se naši životi velikim delom odvijaju uhodano i rutinski. Posledica je da naša čula doživljavaju uvek iste slike, osećanja, mirise, zvuke, ukuse. Nova iskustva nam se dešavaju ne zato što mi to želimo, već se dogode uprkos tome - a bez novih iskustava ne može se proširiti ni ta, toliko neophodna baza. životnih podataka iz koje se rađaju nove ideje.

Tim novim podacima i informacijama, mora se, međutim, ići u susret. Francuski pisac Andre Gide je svakog meseca čitao po jednu knjigu koja ga uopšte nije interesovala - ali je želeo nove, drugačije, različite informacije. Da li ste to
nekada uradili? Probajte da slušate radio stanicu koju do sada niste slušali, u restoranu naručite jelo o kome ništa ne znate, pročitajte časopis koji prvi put vidite, posetite mesta na kojima niste bili - ali uradite nešto novo što će vas pomeriti iz kruga u kome se krećete i što će obogatiti vašu bazu podataka. Naučite da posmatrate i zapažate stvari i pojave koje vas okružuju. Za gledanje nije potreban nikakav napor, to je jednostavno kao disanje, ali za posmatranje potrebni su i napor i volja.

 

6. BUDITE HRABRI

Američki biznismen Charles Brower rekao je: Strah "Nova ideja je izuzetno osetljiva. Može je usmrtiti podrugljivost, probosti podsmeh, preplašiti ˝nečija podignuta obrva?˝ od odbijanja, zaista zatvara fabrike ideja, ali uprkos tome morate naći snage i hrabrosti da svoju ideju saopštite i da iza nje stanete! Veliki mislioci poput Kierkegaarda, Sartrea, Camusa i Nietzchea govorili su da hrabrost ne znači odsustvo straha. Hrabrost znači ići napred uprkos opasnosti, strahu ili beznađu.

Nekoliko pravila:
- suprotstavljanje novim idejama vrlo često leži u tome što nove ideje podrazumevaju promene, a ljudi se, kao što znamo, boje promena. Biće vam mnogo lakše ako ste svesni ovog nepisanog pravila!
- "loša ideja" za koju su kritikovali Mariu Curie, bila je otkriće radijuma. "Loša ideja" za koju je kritikovan Fleming bila je otkriće penicilina, itd.
- odbijanje nikada ne treba primiti lično, i nikada prihvatiti kao poraz. U krajnjem slučaju to može biti odlična prilika da se ideje poprave i unaprede.
- ne treba sve karte stavljati na jednu ideju. Zar nije bolje imati više ideja?
- konačno, osećaj koji imate kada vaša ideja koja prođe kroz bure i oluje postigne uspeh, sa retko čim se može uporediti!

 

7. PROMENITE NAČIN GLEDANJA NA STVARI

Način na koji razmišljate utiče na ono o čemu razmišljate, kao i na to kakve vam misli prolaze kroz glavu: umesto da razmišljate linearno, vertikalno, logično, korak po korak, pokušajte da razmišljate u skokovima, bez obaveze da budete logični, ili lateralno - kako je to nazvao Edward de Bono. Prestanite da vidite prepreke tamo gde ih u stvari nema! Mnogi ljudi podsvesno vide ograničenja, prepreke, probleme koji u realnosti ne postoje.
Postavite okvir u kome ćete raditi u potrazi za rešenjem. Za razliku od prethodnih, nepostojećih granica koje predstavljaju opterećenje i kojih u stvarnosti nema, postojanje limita koji su realni (budžet, vremensko trajanje posla, preciziranje zadatka) mogu samo pomoći da se stvari posmatraju oštrije i da se brže dođe do ideje. Od svih limita koje sami sebi postavljate, vreme - konačni rok za završetak posla je najveći stimulišući faktor. Postavite sebi krajnji rok!

 

8. NAUČITE KAKO DA KOMBINUJETE

- tražite sličnosti. Da lije vaš problem sličan nekim drugim problemima koje ste uspešno resili? u čemu se od njih razlikuje?
- kršite pravila. Svaka aktivnost ima svoja pravila koja možda nisu uklesana u kamenu, ali su uklesana u ljudskim glavama. Uprkos tome, većina velikih ljudskih dela u svim oblastima nastala su kršenjem pravila. Picasso je prekršio pravilo kako treba da se naslika lice žene: Pasteur je prekršio pravilo kako treba da se leči bolest... Ukratko, pravila su najbolji način da dođete do ideja. Dovoljno je samo da ih kršite!
- razmišljajte: šta bi bilo kad bi bilo...?

 

9. DEFINIŠITE PROBLEM

Kako svaki problem ima rešenje, od suštinske je važnosti da pravilno definišete problem. Ako to ne uradite, može se desiti da resite pogrešan problem. Jonas Salk je rekao: "Odgovor na svako pitanje već postoji. Potrebno je samo da postavimo pravo pitanje pa da otkrijemo odgovor" l

 

10. PRIKUPITE ŠTO VIŠE INFORMACIJA

U mnogim oblastima, prikupljanje informacija i specifičnih znanja vezanih za problem koji rešavate je jednostavno. Dovoljno je samo da ih zatražite ili potražite. Direktor američke advertajzing agencije Bili Berbach, rekao je: "Kreativan čovek ne može tek tako da doskoči do velike ideje. Njegova odskočna daska su informacije/". Zbog toga, potražite informacije koje su specifične za predmet kojim se bavite: čitajte novine, časopise, konsultujte enciklopedije, Internet, i pre svega, postavljajte pitanja ljudima koji mogu da vam pomognu!

 

11. BUDITE UPORNI

Nemojte da sedite i čekate da vam ideja padne sa neba. Budite uporni, aktivni, idite joj u susret; suočite se sa problemom; razmišljajte lateralno; kombinujte stvari; razmišljajte šta ako?', zapitajte se od kojih pretpostavki ste pošli; koja pravila sledite. Nastanak ideja je borba, ili kako je rekao Hal Riney, direktor marketinške agencije: "Kreativni proces je skup pokušaja i promašaja, vodenih činjenicama, iskustvom i osećajem"! Ako želite da uspete, nemate mnogo izbora - skupite hrabrost i "napadnite" !

 

12. PRESTANITE DA RAZMIŠLJATE O IDEJI

Ova faza dolazi na red tek kada su bez rezultata iscrpljene sve prethodne faze. Ako vam se desi da se zaglavite sa problemom, ako presuše ideje, ako imate osećaj da udarate u zid, ako ste premoreni i iscrpljeni, prestanite da razmišljate o problemu koji vas muči i počnite da se bavite nekim drugim poslom. Tajna je u mentalnom opuštanju i prepuštanju vašoj podsvesti da se zabavi problemom, dok se vi bavite nečim drugim.
Iznenada, kada se ne budete nadali, pojaviće se ideja koju ste čekali. Videćete put koji niste mogli da vidite, otvoriće se zatvorena vrata, srušiće se zidovi... Mnogi veliki umovi dolazili su do ideja na ovaj način. Hetmhotz je govorio da mu nikada dobre ideje nisu padale na pamet kada je bio umoran ili dok je sedeo za svojim radnim stolom. Einsteinu su najbolje ideje padale na pamet dok se brijao...

 

13. PRETVORITE IDEJU U INOVACIJU

Koliko ste imali dobrih ideja koje niste nikome saopštili, ili koje se nisu pomakle od nečijeg priznanja ili aplauza? Ako vaša ideja nije zaživela, ako nije donela uštedu, nije nešto stvorila ili popravila, nije resila problem - kakvo je dobro uopšte donela? Istina je da nema velike razlike između dobre ideje koja nije realizovana i ideje koja uopšte nije nastala. Zbog toga, kada imate ideju, učinite još jedan korak i pretvorite je u inovaciju:
- nemojte da čekate - krenite odmah! Kada ideja počne da se realizuje, ona započinje sopstveni život, dobija na snazi, ruši prepreke i stvara nove prilike.
- preuzmite obavezu. Thomas Edison je svesnim objavljivanjem svojih otkrića u vreme kada još nisu bila pouzdana sam sebe dovodio u poziciju da aktivira sve svoje umne potencijale.
- napravite listu aktivnosti koje treba da uradite da bi vaša ideja zaživela, i svaki dan uradite deo potrebnog posla.
-ako ste sigurni u svoju ideju, potpuno joj se posvetite. Ne razmišljajte o izgovorima: ako nemate vremena - ustanite svako jutro sat ili dva ranije; ako nemate novac - pozajmite ga; ako su vam potrebna dodatna znanja - steknite ih!
- ako ne možete da prodate ideju nekom drugom, sprovedite je sami.
- ne odustajte, jer će neko drugi ko bude imao manje kreativnosti ali više upornosti, napraviti od vaše ideje profit i karijeru!
- definišite razlog koji će vas motivisati da izdržite do kraja: novac, priznanje, pomoč drugima, zadovoljstvo, samodokazivanje...

 

INOVACIJE l MENADŽMENT

Činjenica da većina zaposlenih radi sa jedva 15-20% svog punog potencijala i da najveći deo kompanija koristi samo delić svojih realnih idejnih resursa predstavlja ozbiljan problem za mnoge kompanije koje odgovorno razmišljaju o svojoj budućnosti. Sa konkurencijom i rastućim troškovima "na svim frontovima", a u nastojanju da opstane, da se takmiči i razvija, nijedna kompanija ne može sebi da dozvoli da se odrekne ideja koje su, praktično, na dohvat ruke. Vaši podređeni: osobe koje rade na prijavnici, sekretarice, komercijalisti, menadžeri - svako od njih je u svom delokrugu poslova i odgovornosti ekspert čije iskustvo i ideje predstavljaju dubok i nepresušan izvor znanja. Istraživanja pokazuju da većina zaposlenih svoj potencijal za stvaranje novih ideja {što bi se prema autoru Debri Amidon moglo nazvati Koeficijentom kreativnosti), ocenjuje veoma visoko: 95% ljudi svoj potencijal na skali od 1 - 10 ocenjuju iznad 7. Na pitanje da li znaju kako da iskoriste svoje ideje (Koeficijent kvaliteta), polovina od ovih 95% ljudi nema pravi odgovor. Konačno, ako ih upitate da li veruju da će se njihove dobre ideje materijalizovati na tržištu proizvoda ili usluga, i da H veruju da će njihovim kompanijama doneti korist, samo nekoliko procenata zaposlenih (uključujući top-menadžment) odgovara potvrdno! Ovaj zabrinjavajuće nizak Koeficijent inovacija, je međutim, upravo onaj sastojak koji je neophodan za konkurentnost i opstanak kompanija u budućnosti. Zašto ne iskoristiti ovaj potencijal i ko ima pravo da ga ne iskoristi? Neke organizacije pokušavaju da periodičnim nagrađivanjem dobrih ideja ili "kutijom za predloge" učine korak u dobrom pravcu, međutim to više nije dovoljno. Vreme koje je pred nama zahteva da se kreativnost ljudi i njihov potencijal prepoznaju i stave u centar zbivanja u organizaciji i da se stvori atmosfera koja će ohrabriti "kreativni potencijal" zaposlenih da pokaže svu svoju snagu i moć! Odgovornost za uspeh ovog koncepta, kao i za njegov neuspeh, uvek leži na menadžmentu. Zbog toga, vaš zadatak kao menadžera je da:

1. OHRABRITE INDIVIDUALNO I NEZAVISNO MIŠLJENJE
Sve - ono što čini naš svakodnevni život, što vidimo oko sebe, ono što naše kompanije proizvode ili distribuiraju, nekada je bila samo ideja u nečijoj glavi. Ljudi kao što su Nikola Tesla, braća Wright ili Alexander Bell, revolucionalizovali su svet u kome su živeli. To svakako ne bi postigli da nisu bili uporni, izraziti individualisti koji su verovali u sebe i svoje ideje i koji su odbijali da prihvate "dokaze" i "argumente" da njihovi pronalasci i inovacije nikada neće uspeti. Da su zaposleni u nekoj od mnogih današnjih organizacija, vrlo je verovatno da bi njihove ideje završile u nečijoj fijoci. Ako medu vašim službenicima i nema osoba sa takvim genijalnim potencijalima, vrlo je moguće da se neko od vaših podređenih pita: "Šta bi bilo da smo ovu stvar uradili na drugi način"? Za svakog takvog zaposlenog koji se svesno "igra" novim idejama, ima njih nekoliko koji bi to isto pokušali, samo ako bi znali daje vama do toga stalo, i da o tome vodite računa. Zbog toga, dajte im do znanja da brinete! Kažite im da ste svesni da oni poznaju svoj specifični posao bolje od bilo kog drugog - uključujući i vas. Uverite ih da uvek postoji prostor za poboljšanja i da očekujete od njih da vam ukazu na aktivnosti koje mogu uštedeti novac, vreme ili povećati produktivnost. Kada god možete, postavite konkretna pitanja:
Kako da povećamo prodaju za 20%? Kako da smanjimo vreme između narudžbe i isporuke? Koji je pravi uzrok neodgovarajućeg kvaliteta? Izričitim definisanjem problema, podstaći ćete ih da o njemu razmišljaju. Dobićete, budite sigurni, mnogo loših i bezvrednih ideja, ali ćete dobiti i nekoliko koje i nisu tako loše - a povremeno ćete dobiti "pravi biser" !

2. NE "POKOPAVAJTE" TUĐE IDEJE
Svojim stavom prema idejama drugih ljudi, mnogi menadžeri rade protiv svojih interesa. Potcenjivanje drugih, ljubomora, želja za održavanje statusa - quo, strah od promena, samo su neki od simptoma rnenadžmenta koji ne razume značaj inovacija - uvek na štetu svoje organizacije. Rešenje je u otvorenosti i spremnosti za nove ideje i svesnom oslobađanju od ovakvih predrasuda.

3. DRŽITE OTVORENE KOMUNIKACIONE KANALE
Veoma se često dešava da zaposleni zbog određenih ustaljenih (birokratskih) procedura imaju otežan posao da saopšte svoje dobre ideje, pa ih zbog toga često zadrže za sebe. Da bi ideju saopŠtili "pravoj" osobi, nekada je potrebno da je napisu u tri primerka, da mole za sastanak (kao da oni nekome nešto duguju) itd. Da bi svoje podređene poštedeli ovih problema, i što je još važnije da bi došli do novih ideja, možete da uradite nekoliko stvari:
- odredite vreme kada vam podređeni mogu doći nenajavljeni (open door)
- dizajnirajte formular (ne duži od jedne strane) u kome zaposleni mogu izneti svoje predloge
- zakažite pojedinačne sastanke sa svojim podređenima kako bi razmenili misli.
Dajte im do znanja da želite da čujete njihove predloge. Za podređene je to uvek snažan motiv.

4. INFORMIŠITE ZAPOSLENE ŠTA SE DEŠAVA SA NJIHOVIM IDEJAMA
Na neki način, ljudi svoje ideje smatraju svojom decom, i žele da znaju u svakom trenutku šta se sa njima dešava -nemojte da ih razočarate! Kada od svog podređenog dobijete ideju, posvetite joj pažnju koju zaslužuje, i izvestite njenog "tvorca" šta se sa njom događa - kada će biti oce-njena i od koga. Ako se ideja ozbiljno razmatra - recite mu; ako postoji neki problem izložite ga - možda ga on može resiti; ako ideja nije prihvatljiva - iznesite razloge. CI svakom slučaju, važno je da podređenima pokažete da se njihove ideje uvek ozbiljno razmatraju. Kada se u to uvere, sledeći put će doći sa novim i još boljim idejama.

5. POHVALITE I NAGRADITE SVAKU DOBRU IDEJU
Kada imate dobru ideju, sigurno želite da za nju budete pohvaljeni. To isto žele i vaši podređeni! Zbog toga, pokažite svoju zahvalnost za njihov dobar rad, i nagradite
ih prema zasluzi. To može biti povišica, novčana nagrada, poklon, a nekada je dovoljno ljudsko i jednostavno "hvala" ! Ovakve nagrade su sa aspekta menadžmenta veoma praktične: povećavaju standarde rada zaposlenih jer se oni
sledeći put trude da prevaziđu svoj prethodni dobro urađen posao, više razmišljaju i približavaju se svojim punim potencijalima.

6. BUDITE OPTIMISTA
Da bi uspešno inspirisali ideje svojih podređenih, neophodan je optimizam! Američki lekar dr Johnson rekao je: "Ne postoji problem koji ljudski um može utvrditi, a da ga istovremeno ne može rešiti"! Ovakav stav je zarazan i utiče da se svi u okolini potrude i izađu sa novim idejama.